ТЕСЛИЈАНИЈСКО ОЛИМПИЈСКО

БДЕЊЕ ЗА МИР

ПРА МИЛАНА МЛАДЕНОВИЋА ОД ЛУЖИЦЕ

поводом отварања Олимпијаде у Лондону

Калемегдан, на Народној астрономској опсерваторији

27. од 12 сати до 28. јула у 12 сати

 

Винчанска цивилизација три хиљаде година није познавала рат. Бар исто толико времена Београд уместо Великог Ратног Острва имати острво Беле Голубице - Велико Острво Измирења

 

     

 

ОЛИМПИЈСКО БДЕЊЕ ЗА МИР ПРА МИЛАНА ОД ЛУЖИЦЕ
Звездарница на Калемегдану, 27-28. јули 2012.

Олимпијско бдење за мир је ауторски пројект др Милана Младеновића (пра Милан од Лужице, Ужице, 1949), везан за спортске и друге Олимпијаде, посебно за Олимпијске игре и за олимпијски мирован покрет, надахнут његовим властитим и миротворним идејама Николе Тесле.

Организатор овог двадестчетворочасовног Олимпијског бдења је Младеновићева невладина организација Удружење за мир кроз културу, спорт и образовање "Теслијанија - Бела Голубица" основана 2006. године, са седиштем у Београду, Милешевска 42.

Прва два бдења пра Милан од Лужице је одржао 2008. године поводом отварања и затварања Олипијских игара у Пекингу, оба на Калемегдану, на Звездарници Београдске тврђаве, а сада су, поводом Олимпијаде у Лондону, најављена два бдења, за почетак и крај Олимпијаде, и овога пута на истом месту. Током олимпијског бдења, др Младеновић упућује посланице у све 24 временске зоне наше планете, а те поруке мира су сабране и објављене у управо објављеној књизи "Миландар - Олимпијске поруке Сапутнику Сунца".

Уз само Бдење свог председника, Теслијанија - Бела Голубица у данима трајања Олимпијаде покреће и неколико јавних иницијатива за чије ће се остварење прикупљати потписи грађана на пунктовима у средишту српске престонице. Прва од њих је залагање да се београдско Велико Ратно Острво преименује у 
Бела Голубица - Велико Острво Измирења (коју је замисао њен аутор први пут изложио у својој песми "Сварогов храм" из 1981. а разрадио у спису "Завршна реч - Увод у доба словесности" из 1985. године). Друга иницијатива је захтев да се београдска насеља Браће Јерковић и Вељко Влаховић преименују у насеље Тесла и насеље Миланковић, а трећа да се Калемегданска алеја на Савској тераси од Париске улице до тунела са Римским бунаром претвори у Алеју српских великана, са постављањем споменика и спомен обележја најзнаменитијим српским уметницима, научницима и другим ствараоцима, и са измештањем биста комунистичких првака са те алеје.

Др Милан Младеновић је аутор двадесетак књига из области поезије, философије, политике, есејистике и критике, као и неколико превода са више живих и класичних језика. Његове песме компоновали су истакнути музичари, а изводи их музичка група "Слободни стругари". И сам је аутор музике на своје стихове које пева пратећи се на гитари. Докторирао је философију на париској Сорбони (1982), а због сукоба са комунистичким властима, окривљен као народни непријатељ, провео 14 месеци у затвору (1984-85). Судску рехабилитацију је добио 2009. године. Учествовао је у обнављању Народне радикалне странке и био први председник њеног Извршног одбора (1990), а Конзервативну странку основао 1991. године и изабран за њеног председника. Двапут је кандидован за председника Србије (1990. и 1997.). Борећи се за побољшање положаја Србије у свету у данима санкција и ратова, двапут путовао у Америку и Канаду, говорио у америчком Конгресу (1990) и примљен у аудијенцију код канадског председника Брајана Малрунија (1992). Оснивач је и власник издавачке куће "Сфаирос".

Овогодишње Бдење за мир у жижу ставља податак да Винчанска цивилизација, поникла на нашем тлу, три хиљаде година није познавала рат. Из тог сазнања се развија уверење "да је човечанство у стању да искорени своје највеће зло и успостави трајан мир међу појединцима, народима и врстама". Србија и Балкан, који су кроз историју били изложени највећем страдању и пустошењу, треба да буду весници тог новог човечанства, утолико пре што се олимпијска идеја изнедрила из балканског тла.